Dete donese lošu ocenu i kazna bude ista: nema treninga dok se ne popravi. Čujemo to nekoliko puta u toku svake školske godine, obično kao poruku roditelja da dete neće doći. Razumemo odakle dolazi. Ali vredi da znate šta vidimo na terenu kada se dete posle takve pauze vrati.

Zašto se roditelji odlučuju baš za to

Logika je jasna. Kazna treba da se oseti, a fudbal je detetu često najdraža stvar u nedelji. Oduzmete to i dete odmah shvati da je situacija ozbiljna.

Nema smisla praviti se da je to nerazumna odluka. Ali ima smisla pogledati šta ona zapravo proizvede.

Šta se dešava kada dete izostane

Izgubi takmičarski ritam. Forma se ne gradi na jednom treningu, nego na nizu. Dete koje je pauziralo tri nedelje vrati se sporije, teže prati tempo i tome treba vremena da se popravi.

Preskoči treninge na koje se nadovezuje ono što sledi. Ne radimo svaki put isto. Elementi idu redom i jedan se naslanja na drugi. Kada dete propusti sredinu tog niza, sledeće mu bude teže nego ostalima, iako nije ništa lošiji igrač.

Neka deca posle takve kazne odustanu od sporta. Ovo je najozbiljnija stvar i zato je navodimo poslednju. Ne desi se svima i ne desi se odmah. Ali dete koje je nekoliko puta bilo izostavljeno počne da se oseća kao da ne pripada ekipi, a odatle do „neću više" nije daleko.

Kazna pogađa pogrešnu stvar

Problem je ocena, a oduzima se trening. To su dve različite stvari i jedna ne popravlja drugu.

Dete koje trenira ima raspored: zna kada je škola, kada je odmor, kada se ide na teren. Kad se iz te nedelje izvuče trening, ne dobije se automatski vreme za učenje. Najčešće se dobije više praznog vremena i lošije raspoloženje, a ocena ostane ista.

Šta obično radi bolje

Ako ništa drugo, skratite kaznu. Jedan propušten trening dete oseti i zapamti. Tri nedelje ga izbace iz ritma, a poruku ne pojačaju.